1
Karleusa i Kristijan - IDOLI SRPSKE DECE taj Ned 6 Jun - 21:41
Major
Moderator
Pol: 
Postovi: 18737„Kristijan je lik! S drugovima sam odgledao sve njegove snimke na Jutjubu i znam maltene sve njegove govore napamet. Ima lovu, jebiga, sad je pao, ali siguran sam da će uskoro izaći. Počeo je od nule i zgrnuo brdo love, zeznuo sve pajkane, a pri tom se bavi sportom“, očarano govori dečak od 12 godina o svom idolu Kristijanu Goluboviću
BEOGRAD - I. K. je učenica šestog razreda osnovne škole i životni uzor joj je Jelena Karleuša.
Na pitanje Kurira zbog čega je za svog idola izabrala baš nju, devojčica odgovara: - Pa, ona je tako kul! Popularna je, bogata, zgodna, strava se oblači, živi kao kraljica. Svako normalan bi poželeo da se menja s njom bar na koji dan...“
Dok se devojčice uglavnom ugledaju na „pevaljke“, dečacima su idoli sportisti, ali i „loši momci“. Dvanaestogodišnji S. M., učenik jedne osnovne škole u Beogradu, kaže da mu je idol - Kristijan Golubović!
Većina od stotinjak učenika šestog, sedmog i osmog razreda osnovnih škola u Beogradu koje je Kurir anketirao davala je slične odgovore: uzori srpske dece su - kao i čuvenih devedesetih - pevačice novokomponovane muzike i „opasni momci“.
- Rezultat ankete koju je Kurir sproveo među osnovcima pokazatelj je opšteg poremećaja kulturnih i celokupnih društvenih vrednosti - kaže sociolog Ljiljana Lepšanović. - Kriza duha je preovladala. To što su deci omiljene ličnosti pevaljke ili osobe s kriminalnim dosijeima pokazatelj je da su na ceni oni koji su stekli novac sa što manje rada i truda. Već nekoliko decenija u Srbiji je među mladima zastupljen „holivudski sindrom“, koji podrazumeva što bolji fizički izgled, skupa kola, avione, kamione... Naša deca razmišljaju potpuno praktično i krajnje površno: Zašto bih završavao fakultet kad mi to nije garant uspešnosti i materijalne sigurnosti? S druge strane, neko nema ni pet razreda osnovne škole, a ima milione... Problem je u tome što ih sama država ne podržava i ne stimuliše da se obrazuju i zbog toga su im uzori ljudi koji nemaju nikakvih vrednosti osim materijalnih. Pri tom mislim na Jece, Cece, Seke u svim varijantama, sa njihovim kučićima, mačićima, šljokicama...
Poseban problem su, prema rečima Lepšanovićeve, rijaliti šou programi u kojima se propagiraju nerad, tačnije igranje i glupiranje, zahvaljujući kojima je moguće dobiti veliku sumu novca.
- Ni otvaranje ka Evropi nije nam pomoglo da pobegnemo od kiča i šunda, koje smo devedesetih opravdavali izolacijom. Za razliku od sedamdesetih godina, kada je šund bio oporezivan, sada je on nešto sasvim normalno i opšteprihvaćeno, počev od ulice, televizije, pa čak i kulturnih ustanova. Ne treba ni da napomenem da se izgubila kultura čitanja. Internet se koristi kao jedino sredstvo za otkrivanje informacija, a mladi će pre odgledati film nego što će pročitati neku knjigu. Mada, kad vidim da je knjiga „Grabljivica - ispovest jedne sponzoruše“ prodata u više od 100.000 primeraka, poželim da knjige nisu ni izmišljene - iskrena je Lepšanovićeva.
BEOGRAD - I. K. je učenica šestog razreda osnovne škole i životni uzor joj je Jelena Karleuša.
Na pitanje Kurira zbog čega je za svog idola izabrala baš nju, devojčica odgovara: - Pa, ona je tako kul! Popularna je, bogata, zgodna, strava se oblači, živi kao kraljica. Svako normalan bi poželeo da se menja s njom bar na koji dan...“
Dok se devojčice uglavnom ugledaju na „pevaljke“, dečacima su idoli sportisti, ali i „loši momci“. Dvanaestogodišnji S. M., učenik jedne osnovne škole u Beogradu, kaže da mu je idol - Kristijan Golubović!
Većina od stotinjak učenika šestog, sedmog i osmog razreda osnovnih škola u Beogradu koje je Kurir anketirao davala je slične odgovore: uzori srpske dece su - kao i čuvenih devedesetih - pevačice novokomponovane muzike i „opasni momci“.
- Rezultat ankete koju je Kurir sproveo među osnovcima pokazatelj je opšteg poremećaja kulturnih i celokupnih društvenih vrednosti - kaže sociolog Ljiljana Lepšanović. - Kriza duha je preovladala. To što su deci omiljene ličnosti pevaljke ili osobe s kriminalnim dosijeima pokazatelj je da su na ceni oni koji su stekli novac sa što manje rada i truda. Već nekoliko decenija u Srbiji je među mladima zastupljen „holivudski sindrom“, koji podrazumeva što bolji fizički izgled, skupa kola, avione, kamione... Naša deca razmišljaju potpuno praktično i krajnje površno: Zašto bih završavao fakultet kad mi to nije garant uspešnosti i materijalne sigurnosti? S druge strane, neko nema ni pet razreda osnovne škole, a ima milione... Problem je u tome što ih sama država ne podržava i ne stimuliše da se obrazuju i zbog toga su im uzori ljudi koji nemaju nikakvih vrednosti osim materijalnih. Pri tom mislim na Jece, Cece, Seke u svim varijantama, sa njihovim kučićima, mačićima, šljokicama...
Poseban problem su, prema rečima Lepšanovićeve, rijaliti šou programi u kojima se propagiraju nerad, tačnije igranje i glupiranje, zahvaljujući kojima je moguće dobiti veliku sumu novca.
- Ni otvaranje ka Evropi nije nam pomoglo da pobegnemo od kiča i šunda, koje smo devedesetih opravdavali izolacijom. Za razliku od sedamdesetih godina, kada je šund bio oporezivan, sada je on nešto sasvim normalno i opšteprihvaćeno, počev od ulice, televizije, pa čak i kulturnih ustanova. Ne treba ni da napomenem da se izgubila kultura čitanja. Internet se koristi kao jedino sredstvo za otkrivanje informacija, a mladi će pre odgledati film nego što će pročitati neku knjigu. Mada, kad vidim da je knjiga „Grabljivica - ispovest jedne sponzoruše“ prodata u više od 100.000 primeraka, poželim da knjige nisu ni izmišljene - iskrena je Lepšanovićeva.
Samo tebi verni samo tebi odani ............
